Koristi od pravilne i nutritivno izbalansirane ishrane

1. Prevencija hroničnih bolesti

Neadekvatna ishrana, (pod adekvanom ishranom se misli na ishranu koja obezbedjuje dovoljno neophodnih nutrijenata u adekvatnim količinama) je značajan faktor rizika nastanka mnogih bolesti poput dijabetesa, hipertenzije, kardio-vaskularnih oboljenja, metaboličkog sindroma. Nedostatak odredjenih nutrijenata se može  odraziti na zdravlje, na primer nedostatak vitamin B12 može dovesti do trajnih neuroloških posledica.

2. Optimalna energija potrebna za dnevne aktivnosti

Da li je moguće voziti automobil bez goriva? I šta se dešava ako koristimo nekvalitetno gorivo ? I naš organizam traži kvalitetno „gorivo“ kako bi mogao da dobro funkcioniše. To znači dovoljno makronutrijenata (ugljenih hidrata, masti i proteina) ali i mikronutrijenata (vitamina i minerala).

3. Poboljšanje psihickog zdravlja i bolje raspoloženje

Kada kažemo da hrana utiče na raspoloženje svi pomisle na to da kada smo tužni žudimo za čokoladom. Ali to je samo kratkoročni poduhvat koji ima trenutne efekte. Zapravo bi trebalo da znamo da je za dobro raspoloženje bitno kako se inače hranimo i da li imamo dovoljno “materijala” koji je potreban za dobro funkcionisanje nervnog sistema. To znači da u našoj ishrani treba da bude voće i povrće (vitamini, minerali, antioksidanti), žitarice i proizvodi od celog zrna (vlakna koja hrane crevnu floru, složeni ugljeni hidrati kao stabilan izvor energije i masne kiseline), proteinska hrana (meso, riba, jaja, jezgrasto voće i mahunarke) neophodna za proizvodnju neurotransmitera, dok fermentisani mlečni proizvodi poput kefira, jogurta čine probiotsku hranu, koja je neophodna zdravoj mikroflori creva. I naravno, na početku i na kraju svega: voda.

4. Poboljsanje mentalnih sposobnosti

Naša ishrana može uticati na naše mentalne sposobnosti poput pamćenja, logičkog rasuđivanja. Unošenjem kvalitetnih nutrijenata možemo popraviti i kratkoročnu i dugoročnu memoriju.

Mozak je organ koji ima velike metaboličke potrebe. Osim dovoljno energije, potrebno je mozak „hraniti“ kvalitetnim nutrijentima poput:

• masnih riba koje su bogate omega 3 masnim kiselinama (losos, tuna, sardele, haringa). Omega 3 masnih kiselina ima i u suncokretu, orasima, soji
• čokolade sa preko 70% kakaoa, kao i umerenih količina kafe
• jagodičastog voća (puno antioksidanata)
• integralnih proizvoda (vitamin E i B grupe)
• tamno zelenog povrća (brokoli, kelj) – antioksidanti i folna kiselina
• jaja (folna kiseina, B6, B12)