Sindrom nervoznih creva (IBS) – kako ishrana pomaže

Sindrom nervoznih creva ili iritabilni kolon, kako se često naziva, je danas jedan od veoma čestih funkcionalnih poremećaja. Smatra se da pogađa čak 10-20% ljudi.

Ukoliko imate nadutost, bol u stomaku ili promene u pražnjenju (stolici), gasove  postoji mogućnost da se radi upravo o ovoj vrsti sindroma.

Ovo stanje može biti dugotrajno i neprijatno, ali uz pravilan pristup – posebno kroz ishranu – simptomi se mogu značajno ublažiti.

Šta je iritabilni kolon?

Irritable bowel syndrome je funkcionalni poremećaj digestivnog sistema. Najčešće se povezuje sa: stresom, načinom ishrane, osetljivošću creva, disbalansom crevne mikrobiote.

Iritabilni kolon-simptomi

Simptomi mogu varirati, ali najčešći se javljaju nadutost i gasovi, bol i grčevi u stomaku, dijareja, zatvor ili njihova smena, osećaj nepotpunog pražnjenja, nelagodnost nakon obroka. Kod mnogih osoba simptomi se pogoršavaju nakon određenih namirnica ili u period kada su više izloženi stresu. Nekada i mala količina  hrane koja se inače dobro toleriše može izazvati tegobe ukoliko je osoba pod stresom ili u specifičnim zdravstvenim okolnostima.

Dijagnozu postavlja lekar (gastroenterolog)  isključujući druge moguće bolesti digestivnog sistema koje imaju slične simptome, zato je važno pre započinjanja dijete ili uvođenja izmena u način ishrane prvo se obratiti lekaru.

Sindrom nervoznih creva (IBS) – kako ishrana pomaže

Ukoliko je dijagnoza uspostavljena, ishrana ima ključnu ulogu u kontroli simptoma. Kod mnogih osoba, pravilno prilagođen jelovnik dovodi do značajnog poboljšanja.

Low FODMAP dijeta

Jedan od najefikasnijih pristupa je tzv. Low FODMAP dijeta.

Ona podrazumeva smanjen unos određenih ugljenih hidrata koji lako  fermentišu u crevima, a čija fermentacija izaziva:

  • • nadutost
  • • gasove
  • • bol
  • • dijareju ili konstipaciju

Ovaj režim se sprovodi u fazama i uvek treba biti individualno prilagođen.

U provoj fazi se namirnice bogate ovom vrstom fermentabilnih ugljenih hidrata ukidaju u potpunosti ( faza eliminacije), da bi se kasnije uvodile planski i postepeno prateći simptome. Cilj je da se utvrdi koje namirnice izazivaju tegobe, kako bi se eliminisale, kao i da tih namirnica bude što manje.

Upravo tu je važna uloga nutricioniste. Izbacivanje određenog broja namirnica zahteva paživo odabranu zamenu kako bi se izbegli nutritivni deficiti. Kroz individualno napravljen, pravilno izbalansiran plan ishrane, mogu se izbeći deficit važnih nutrijenta, a da se ipak eliminišu namirnice koje su uzročnih tegoba.

Istraživanja ukazuju da se smanjenju tegoba uz promene u načinu ishrane umnogome može pomoći psihoterapija ili psihološka podrška.

O sindromu nervoznih creva možete pročitati i na sledećem sajtu.

Pravilna ishrana